-->
Било је то сасвим обичне ноћи, између једне смене младог месеца. Долазећа плима је донела и онај препознатљив ветар. Благ ветар подизања притиска у венама. Како сам заиста постао тремарош? То је било сасвим обичног јутра... Није да није болело, није да нисам јаукао од муке. Знао сам у појединим моментима и да урличем. Како сам заиста постао тремарош,читало се чак и у новинама.
Први је сазнао један старац који је сваког јутра устајао пре свих мештана тог малог села. Нису грађани велеграда знали да поране. Момак који је доносио пошту у село и новине разносио у суседно, тог јутра је дошао раније. Не због старца, не због повишице коју је очекивао ових дана, већ због своје драге и вољене девојке. Није могао једноставно да спава.
Старац је сваког јутра после свог већ устаљеног посла гашења уличне расвете свратио да покупи новине. Изненадио се када је угледао момка да је стигао пре њега. Истог тренутка је осетио да у новинама нешто важно има да се прочита, нешто несвакидашње. Није сачекао да понови свој дугогодишњи ритуал читања новина уз јутарњу кафу поред своје омиљене фонтане.Отворио је новине одмах испред трафике, док га је момак знатижељно посматрао. Окренуо је страну баш тамо где је писало како сам постао тремарош.
Лагано је прочитао целу страну, затворио новине и отишао у своју башту да попије јутарњу кафу. То му је била последња.
Ето, тако сам сасвим обичног јутра постао тремарош. Заправо, десило се то предходне ноћи али први је сазнао старац. Сазнао и умро.
