Израз буџологија је настао од старогрчких речи буџос и логос.
Логос, као што сви знамо, значи наука, док буџос означава једну врсту сналажења у минималним условима. Добијемо за наш израз буџологија да значи наука која се заснива на сопственом преживљавању уз помоћ свега и свачега.
Не би постојала буџологија да нема буџолога. То су људи који поседују у себи висок степен маштовитости и креативности. Ова врста људи је у стању да од «ничега» створи «нешто». Као нека врста уметности, буџологија је данас врло мало распрострањена, јер је тешко на једном месту срести велику компактност више области као што су механика, електротехника, све врсте занатских области, кулинарство, штрикање, баштованство, физика... То нам говори о реткости буџолога а самим тим и буџологије. Јер један буџолог је унија човекових искустава, вештине, знања и најважније, оригиналних идеја.
Ако боље погледате око себе вероватно ћете запазити неку врсту буџологије. Непознати творац (за нас небуџологе, чудне креације) је остављао траг можда и несвесно, јер то је његова потреба. Нека врста егзистенције. Због тога је наша околина испуњена буџо-споменицима, који на нашу срећу имају и своју функцију. Основна идеја буџологије и јесте на првом месту функционалност. Естетски део је заузео у овој уметности последње место а врло често за њега чак и нема места. Понекад се човек може уплашити изгледа ових корисних чудовишта.
Понекад једна буџологија може имати више функција. Пример једне такве измишљотине срео сам у неком малом стану града Новог Сада. Буџолог-аутор овог дела је студент електротехнике.
Наслоњен на зид, носач овог јединственог уређаја је стара дршка од метле, човекове висине. У вертикалном положају остаје овај стуб уз помоћ неке ормар-фијоке. На врху се налази полу-лустер без кугли који је причвршћен за дршку од метле са две шелне одговарајућег пречника. Два сијалична грла су промишљено искоришћена па обухватају две сијалице «пхилипс» од по четрдесет вати. Да направа буде задовољена са естетске стране, сијалице су у боји и то једна црвена а друга плава. Још ова буџологија има улогу чивилука, коју задовољавају три савијена дела од лустера. Тако се на овом лустер-чивилуку, који је лоциран иза врата, налази окачен пар панталона и горњи део тренерке. Кабел је спроведен из горње зоне ове направе негде испод тепиха, све до најближег извора напајања.
Вишефункционална буџологија стоји тако поносно и збуџено, скривена од погледа многих, док њен творац можда и није свестан да је један од ретких који ову науку одржава у животу заливајући је непрестано својим неисцрпним идејама, као што баштован залива и негује своје цвеће.
