Сусрет код фонтане

- Хало, Колега, шта радиш? 

- Здраво Колега, учим, шта радиш ти? 

- Ево Колега и ја учим. Како ти иде? 

- Колега, искрено да ти кажем, никако ми не иде. А теби?

- Бићу и ја искрен према теби Колега. 

- Па шта мислиш Колега, да ли да мало одморимо, могли смо отићи на пиво? 

- Што да не Колега, частимо се са по два, па ћемо ноћас учити. 

- Видимо се у 16 код фонтане, Колега. 

- Видимо се Колега, ћао.

Предавање у Дому културе - Маркетинг

предавач: Краљ Чачка

тема: Маркетинг

Организатори су видно узбуђени јурцали лево, па десно, па опет лево, али на крају су више скретали удесно. Мала сала је и била са десне, источне стране Дома културе, тако да им је то на крају и одговарало.
- Долази Краљ, данас долази Краљ - шушкало се са свих страна. Сала је била попуњена до последњег места. Професор је са папирима у рукама задихано хуктао и непрестано понављао - Требало је да пребацимо у велику салу, интересовање је огромно.
Улице варошице су биле пусте. Сви су ове вечери хтели да чују причу о маркетингу. Неко је хтео да купи, неко да прода а већина да препрода.
Тачно у 18 на железничкој станици се зауставио воз из кога је изашао само један путник. При изласку са станице он намести црни шешир и интуитивно крену према Дому културе, где ће одржати своје прво виртуално предавање.
- Добро вече - загрми из старих звучника тако да се сви у сали моментално умирише. Микрофонија се разлеже до котларнице. Краљ извади из унутрашњег џепа капута огромно парче бибер црепа, један осредњи кишобран, тепсију са буреком и кесу са дуваном.
- Ххм, важно је да не прокишњава. Ако попусти платно, бибер неће - и замота цигару брзином светлости. Цап прстима, и ево је ватра.
- Па да почнемо нешто о маркетингу - намигну публици, лупи левом ципелом од под, испусти дим и заузе стартну позицију.

"Продајем, купујем, јефтино препродајем, Српкиње, Румунке, Рускиње и Бугарке.

Маркетинг, маркетинг, маркетинг, маааркетинг, маркееетинг, маркетинг, маркетинг, тв...
Продајем, ал' не користим, кокаин, хероин, шит и екстази, елЕсди, без рецепта бенседин.

Маркетинг, меркетинг, маркетинг, маркетинг, маркетинг, маркетинг, маркетинг, тв...
Имам и половне сатове, кварц Сеико, два десна и једно лево плућно крило, што је баби мило то јој се и снило, једно срце педесетогодишњака, два пара квалитетних бубрега, камион пун италијанских ципела, хајФај уређаји, телефони..."

У сали аплауз до небеса. Вриска, писка, повици - Хоћемо још, дај још без реклама! У шестом реду Баба спава и сања плантаже јабука.
Краљ се смешка и са бине задовољно добацује: ТеВе, ТеВе...

На пешачком прелазу

- Какав став, какав витез, ово мајка рађа сваке преступне године - помисли Шахиста док му је у сусрет долазио млади полицајац. 

- Добар дан господине позорниче - изкези се Шахиста. - Чувајте се овде на прелазу, има пешака. Било би вам безбедније да пређете овако искоса - и показа руком у правцу библиотеке. Полицајац као да га није приметио, и упути се право на прелаз. Задржа га црвено. 

- Господине, чекајте! - повика Шахиста па потрча ка прелазу. У том моменту, полицајац се окрену према њему. 

- Не брините, има их тројица. Ако их средим овде на пешачком, добићемо благу предност. 

- У реду, ако сте за замену, онда само напред - намигну Шахиста и потапша га по леђима. 

- За краља и победу! - узвикну полицајац и у том тренутку се засија зелено. 

- Какав јунак, какав витез - помисли Шахиста и гласно се осмехну док је гледао како се полицајац крупним корацима приближава групи младих који су долазили са супротне стране. У ушима су им трештале слушалице препуне треш метала.

Октобар трећи

- Здраво Колега. 

- О, здраво Колега, како је? 

- Добро је, хвала на питању, како си ти Колега? 

- Добро је Колега, јеси ли излазио на Производни менаџмент? 

- Јесам, излазио сам и на Социологију. А ти Колега, јеси ли положио Аутоматизацију? 

- Нисам Колега, овај рок је дао најтежа питања. Чуо сам да само у јунском то можеш положити. 

- Слушај Колега, дођи сутра у 8 у читаоницу, донећу ти моје скрипте из Алгебре, само пробрани задаци. 

- Хвала Колега, не треба ми за Алгебру, направио сам одличне пушкице.

 - Е онда Колега нећу ни ја ту да губим време, донеси ми пушкице да копирам. 

- Хоћу, донећу ти, и треба да ти вратим скрипте из Механике, излазио сам три рока и нису ме погодили задаци. То ћу ти ја Колега пробати поново следеће године. 

- Колега, јеси чуо да су одобрили октобар три? 

- Нисам, то је онда одлично Колега, могу да поделим другу половину у том трећем року. 

- Па то ти причам Колега, то сам и ја одмах планирао. Имамо онда мало луфта. Могли смо отићи иза ћошка, на пиво, а Колега? 

- Идемо Колега то је супер предлог, теба мало да се опустимо.

Несвакидашњи коментар на фејсу

Папира је овај викенд остала кући. Вече ће, као и обично у таквим ситуацијама, провести на мрежи. Шта има ново на фејсу, то јој је било вечито питање.

"Данас нас зауставио полицајац јер смо прелазили пешачки са слушалицама у ушима." - писало је на Ливијином профил зиду. Испод 46 коментара. Међу коментарима који су углавном били нешто као "Да ли сте преспавали у станици?" или "Шта се слуша?", одскакао је један коментар у облику спам поруке "Следеће недеље у малој сали Дома културе предавање о Маркетингу, Улаз Слободан."

Клик, за детаље.

- Идем, то је моја тема - изговори гласно Папира и узе роковник да убележи подсетник.

- Како је Дракула? - откуца танким прстићима и притисну Ентер.

- Ево, дописујемо се тренутно, бај бај - брзином светлости стиже одговор.

Нови бизнис

- Нешто ти је овај дневник много закржљао. Листови су му препуни ушију.

- Да сам знао да ће се хартија распадати под притиском пера, набавио бих длето и чекић, и написао причу за вечност.

- Да си набавио длето и чекић ти би постао каменорезац, драги мој пријатељу.

- На ту вечност сам и помислио.

- А вампири, шта ћеш са њима?

- Да плашим малу децу, а одраслима да продајем глогове колце.

- Осмисли онда за мене неки добар дизајн, хоћу вечно да живим.

- То се плаћа додатно, али пошто ћеш ми бити прва муштерија, добићеш попуст на музику.

- Опа, значи ти би да вршиш и додатне услуге. Хоћеш можда и попу занат да украдеш?

- Алелуја, алелуја... упадај, спреман си. А паре на рачун да ми уплатиш.

- Успећеш у послу, сада сам у то сигуран. Не питам колико све кошта, крећи са реализацијом.

- Почећу у среду, дај да ти извадим мере. Него, јеси се срео скоро са Дракулом, не јавља ми се од када је упознао Ливију на чету?

- Тај није нормалан, престао је и да пије. Ни мени се не јавља.

Јабука и једна њена половина

Коњ из Пожаревца поједе прву јабуку. Досадиле су му суве шљиве, јер већ трећи дан има горушицу од њих.

- Направићу од тебе кобасице, коњу један! - врискао је Мали кад га је спазио у позицији изнад кофе са јабукама.

 - Опет он, смрдљива будала - проњишта Црни кроз коњске зубе из којих испаде напола прегрижена јабука.

 - Измлатићу те као вола у купусу! Не, не! Као зеца у келераби! - Сиктао је Мали. На детелину је већ заборавио.

- Каже се као коња у јабукама, магарче један - као и увек, шаљиво ће Црни, за свој грош.

- Милутине, црни Милутине, што ми ували ову коњину од коња, лепо сам ти говорио да фрезу могу купити за те паре. У Пожаревац ћу ја тебе да вратим, само се примакни још једном тој кофи - измаче испред Црног кофу са јабукама, а ону начету подиже са земље.

- Дугујеш ми пола јабуке! - бесно загризе и унесе му се у издужену фацу.

Информативни разговор

- Препознао сам га још у ходнику. Кравата ми се искривила, па сам журио до тоалета да се формализујем. Имао сам три минута и двадесет пет секунди до почетка конференције - наставио је своју причу господин Марк. - Обукао је беле ципеле, и то ме тотално збунило. Договор је био мало другачији. 

- Какав договор? - био је хладан Испектор. 

- Последња порука коју ми је послао се односила на начин препознавања - сигуран је био господин Марк. 

- Онда имамо и трећег човека у игри - закључи самоуверено инспектор. 

- То је немогуће, - упоран је господин Марк - обојица смо користили заштићени пословни линк. 

- Тога се и плашим, господине Марк - погледа га матори Инспектор погледом који леди. - Тога се и плашим.

Ћилибар

Црвени ћилибар се приказао и у његовим сновима. Ове недеље је одиграо око осамсто једанаест партија шаха. Краљичина круна је имала сјај исполираног црвеног ћилибара а краљев штап је имао врх од жуте смоле. Краљ данас није носио круну, изгледа да је госпођа краљица узела ствар у своје руке. И тако је њезин скок већи, једино ју је спутавао чучањ мале нужде. За то време које је њој било потребно да превали дијагоналу, краљ се пешке отетура до северне куле, да би тамо краљевски и елегантно развезао мокри чвор.

Детелина

Засади јабука су се простирали у недоглед. Са стране Милуновог имања надовезивала се широка ливада детелине. Мали је дошао из правца забрана.
- Прво ћу да нађем детелину са четири листа, а потом да поједем једну јабуку - помисли Мали и баци се на потрагу. Док је на коленима тражио своју срећу, његов коњ се одмарао у хладовини и маштао о слободи.

У даљини се чуо лавеж сеоских џукела.

Сусрет

Фабулозна нервоза је нестала одмах после првог додира. Клизи испуцала кожа преко горила стакла, клизи и оставља трагове у виду хиљаде микро линија. Шкрипи пластика под теретом гигабајта, ређају се мегапиксели са стране. Упознавање је статично, и у том ритму батерија греје ли греје. Пуњач не стиже да се одмори, што је јасан знак да смо се одмах после првог сусрета закотрљали.

- Што да не, ионако су људи изгубили наду - помисли Сиви и окрену нови лист.