Нови бизнис

- Нешто ти је овај дневник много закржљао. Листови су му препуни ушију.

- Да сам знао да ће се хартија распадати под притиском пера, набавио бих длето и чекић, и написао причу за вечност.

- Да си набавио длето и чекић ти би постао каменорезац, драги мој пријатељу.

- На ту вечност сам и помислио.

- А вампири, шта ћеш са њима?

- Да плашим малу децу, а одраслима да продајем глогове колце.

- Осмисли онда за мене неки добар дизајн, хоћу вечно да живим.

- То се плаћа додатно, али пошто ћеш ми бити прва муштерија, добићеш попуст на музику.

- Опа, значи ти би да вршиш и додатне услуге. Хоћеш можда и попу занат да украдеш?

- Алелуја, алелуја... упадај, спреман си. А паре на рачун да ми уплатиш.

- Успећеш у послу, сада сам у то сигуран. Не питам колико све кошта, крећи са реализацијом.

- Почећу у среду, дај да ти извадим мере. Него, јеси се срео скоро са Дракулом, не јавља ми се од када је упознао Ливију на чету?

- Тај није нормалан, престао је и да пије. Ни мени се не јавља.

Јабука и једна њена половина

Коњ из Пожаревца поједе прву јабуку. Досадиле су му суве шљиве, јер већ трећи дан има горушицу од њих.

- Направићу од тебе кобасице, коњу један! - врискао је Мали кад га је спазио у позицији изнад кофе са јабукама.

 - Опет он, смрдљива будала - проњишта Црни кроз коњске зубе из којих испаде напола прегрижена јабука.

 - Измлатићу те као вола у купусу! Не, не! Као зеца у келераби! - Сиктао је Мали. На детелину је већ заборавио.

- Каже се као коња у јабукама, магарче један - као и увек, шаљиво ће Црни, за свој грош.

- Милутине, црни Милутине, што ми ували ову коњину од коња, лепо сам ти говорио да фрезу могу купити за те паре. У Пожаревац ћу ја тебе да вратим, само се примакни још једном тој кофи - измаче испред Црног кофу са јабукама, а ону начету подиже са земље.

- Дугујеш ми пола јабуке! - бесно загризе и унесе му се у издужену фацу.

Информативни разговор

- Препознао сам га још у ходнику. Кравата ми се искривила, па сам журио до тоалета да се формализујем. Имао сам три минута и двадесет пет секунди до почетка конференције - наставио је своју причу господин Марк. - Обукао је беле ципеле, и то ме тотално збунило. Договор је био мало другачији. 

- Какав договор? - био је хладан Испектор. 

- Последња порука коју ми је послао се односила на начин препознавања - сигуран је био господин Марк. 

- Онда имамо и трећег човека у игри - закључи самоуверено инспектор. 

- То је немогуће, - упоран је господин Марк - обојица смо користили заштићени пословни линк. 

- Тога се и плашим, господине Марк - погледа га матори Инспектор погледом који леди. - Тога се и плашим.

Ћилибар

Црвени ћилибар се приказао и у његовим сновима. Ове недеље је одиграо око осамсто једанаест партија шаха. Краљичина круна је имала сјај исполираног црвеног ћилибара а краљев штап је имао врх од жуте смоле. Краљ данас није носио круну, изгледа да је госпођа краљица узела ствар у своје руке. И тако је њезин скок већи, једино ју је спутавао чучањ мале нужде. За то време које је њој било потребно да превали дијагоналу, краљ се пешке отетура до северне куле, да би тамо краљевски и елегантно развезао мокри чвор.

Детелина

Засади јабука су се простирали у недоглед. Са стране Милуновог имања надовезивала се широка ливада детелине. Мали је дошао из правца забрана.
- Прво ћу да нађем детелину са четири листа, а потом да поједем једну јабуку - помисли Мали и баци се на потрагу. Док је на коленима тражио своју срећу, његов коњ се одмарао у хладовини и маштао о слободи.

У даљини се чуо лавеж сеоских џукела.

Сусрет

Фабулозна нервоза је нестала одмах после првог додира. Клизи испуцала кожа преко горила стакла, клизи и оставља трагове у виду хиљаде микро линија. Шкрипи пластика под теретом гигабајта, ређају се мегапиксели са стране. Упознавање је статично, и у том ритму батерија греје ли греје. Пуњач не стиже да се одмори, што је јасан знак да смо се одмах после првог сусрета закотрљали.

- Што да не, ионако су људи изгубили наду - помисли Сиви и окрену нови лист.