- Какав став, какав витез, ово мајка рађа сваке преступне године - помисли Шахиста док му је у сусрет долазио млади полицајац.
- Добар дан господине позорниче - изкези се Шахиста. - Чувајте се овде на прелазу, има пешака. Било би вам безбедније да пређете овако искоса - и показа руком у правцу библиотеке. Полицајац као да га није приметио, и упути се право на прелаз. Задржа га црвено.
- Господине, чекајте! - повика Шахиста па потрча ка прелазу. У том моменту, полицајац се окрену према њему.
- Не брините, има их тројица. Ако их средим овде на пешачком, добићемо благу предност.
- У реду, ако сте за замену, онда само напред - намигну Шахиста и потапша га по леђима.
- За краља и победу! - узвикну полицајац и у том тренутку се засија зелено.
- Какав јунак, какав витез - помисли Шахиста и гласно се осмехну док је гледао како се полицајац крупним корацима приближава групи младих који су долазили са супротне стране. У ушима су им трештале слушалице препуне треш метала.
