- Нешто ти је овај дневник много закржљао. Листови су му препуни ушију.
- Да сам знао да ће се хартија распадати под притиском пера, набавио бих длето и чекић, и написао причу за вечност.
- Да си набавио длето и чекић ти би постао каменорезац, драги мој пријатељу.
- На ту вечност сам и помислио.
- А вампири, шта ћеш са њима?
- Да плашим малу децу, а одраслима да продајем глогове колце.
- Осмисли онда за мене неки добар дизајн, хоћу вечно да живим.
- То се плаћа додатно, али пошто ћеш ми бити прва муштерија, добићеш попуст на музику.
- Опа, значи ти би да вршиш и додатне услуге. Хоћеш можда и попу занат да украдеш?
- Алелуја, алелуја... упадај, спреман си. А паре на рачун да ми уплатиш.
- Успећеш у послу, сада сам у то сигуран. Не питам колико све кошта, крећи са реализацијом.
- Почећу у среду, дај да ти извадим мере. Него, јеси се срео скоро са Дракулом, не јавља ми се од када је упознао Ливију на чету?
- Тај није нормалан, престао је и да пије. Ни мени се не јавља.
